Ako verujete da su prošla vremena, koja uvek izgledaju tako romantično, bila bolja, verovatno nikada niste pomislili na materinstvo i dojenje u prošlosti. Čak i ako ste razmišljali o tome, sigurno ste zamišljali kako su u ono vreme žene bile usaglašane sa svojom ženskom prirodom te da su uvek dojile svoje bebe. Međutim, na osnovu analize prohujalih vremena vidimo da su žene vekovima činile sve kako bi – izbegle dojenje!

Dojilje umesto majki
Do 20. veka gotovo sve žene predavale su svoje bebe dojilji odmah nakon presecanja pupčane vrpce. Između 15. i 16. veka vođene su debate (u Engleskoj) o tome da li majke zaista treba da doje svoje bebe. Međutim, taj način razmišljanja počeo je da se menja od 16. veka, kada se često moglo čuti kako “loše” majke izbegavaju svoje materinske dužnosti. Ali, onda…

Zabrana dojenja
Mnogim ženama muževi su zabranjivali da doje, jer se smatralo da ono sprečava začeće narednog deteta (dojenje zaista može odložiti ovulaciju). Prema ondašnjim običajima, a posebno nakon rođenja kćerke, od supruga plemića ili veleposednika očekivalo se da se što pre vrati svojim “supružničkim dužnostima”, da bi mu žena, što pre, rodila naslednika.

Zdravstveni problemi
Neke žene želele su da izbegnu potencijalne komplikacije koje uzrokuje dojenje. Lista zdravstvenih problema u 17. veku bila je zaista dugačka i neugodna: preterana produkcija mleka, zgrušnjavanje mleka u dojkama, upala, pucanje i apscesi na bradavicama… Pre pronalaska antibiotika ove pojave bile su opasne po zdravlje, čak i po život dojilje. Hvala naučnicima na napretku medicine!

Užasi srednjeg veka
Ako spadate među one majke kod kojih se laktacija iz nekog razloga nije razvila, znajte da ste presrećne jer živite u 21. a ne u 16. veku. Naime, tada su kruti puritanski sveštenici smatrali da je žena kojoj je “mleko presušilo” prokleta, te da je treba podvrgnuti određenim ritualima, a ako ni oni ne daju rezultate – onda je treba pogubiti kao vešticu.

Svetlo na kraju tunela
Srećom, sredinom 17. veka menja se stav prema dojenju i lekari prvi put počinju da podstiču majke da doje radi zdravlja beba. Jedna od prvih predstvanica novog trenda, prelepa i uticajna vojvotkinja od Devonšira (igra je Kira Najtli u filmu “Vojvotkinja”), počinje da doji svoju bebu nakon što otkriva da je njena dojilja često pijana i da joj “krevet zaudara na vino”. Vojvotkinjino ponašanje izazvalo je šok među pripadnicima plemstva, ali je podstaklo i druge velike dame da doje svoju decu.

Bebi-farma
Britanski lekari pokazali su veliko zalaganje za dojenje tek sredinom 19. veka, nakon što su podigli glas protiv tzv. “farmi beba”. Naime, siromašne žene tog vremena namerno su ostajale u drugom stanju samo da bi dobile dobro plaćen posao dojilje, a svoje bebe slale su na farmu beba – što je bila neka vrsta sirotišta, u kojem je većina beba bila zapostavljana, a tek neklicina spasla bi se usvajanjem. Pritužbe lekara rezultirale su donošenjem zakona o zaštiti beba 1872. godine, prema kojem su ove farme morale da se registruju, a deci pruži bolja nega i zaštita. Efekti ovog zakona i danas su na snazi u Britaniji, a očituju se stalnom vladinom kontrolom žena koje čuvaju decu.

Vreme flašica
Nakon što je 1860. godine napravljena prva veštačka mlečna formula, ishrana na flašicu postala je praktičnija alternativa, pa je poziv dojilja s vremenom nestao. Prve mlećne formule bile su napravljene od kravljeg mleka, a ponekad su ih mešali s pavlakom, vodom, medom ili šećerom, u različitim proporcijama. Stručnjaci iz ranijih vremena smatrali su da je veštačko mleko mnogo hranjivije te da umanjuje rizik od rahitisa. Srećom, s vremenom smo naučili mnogo toga o pravilnoj nezi beba. Međutim, debate o najboljim metodama ishrane i podizanju dece se nastavljaju i verovatno nikada neće prestati.