Prosla sam pakao sa prvim detetom, porodjena na carski rez zbog komplikacija u trudnoci, dete bilo takvo da nije spavalo od 6.00-23.00, grceve je imao punih 6 meseci, izbijanje svakog zuba- upala usiju, za godinu i po 26 ih je imao, operacija 3-eg krajnika sa 2 godine koja je imala komplikacije u postoperativnom toku. Da ne pominjem sto je po prirodi nemiran i radoznao. I bez gomile prijatelja smo ostali od kako smo dobili dete. U grad sam izasla sama prvi put posle njegovih godinu i po, sa suprugom tek kad je imao 2 pune. I sve sam sama oko njega radila bez icije pomoci. I to u jednosobnom stanu na 3-em spratu bez terase. Priznajem bilo je teskih trenutaka kada sam se pitala sta mi je sve ovo trebalo. Ali sad posle skoro 3 godine shvatam da je bolje tako. I sa drugim bih isto sve radila kao sa njim. A sto se tice prijatelja... da su bili pravi ostali bi. Na kraju sam u njegovom vrticu upoznala jos par mama plus jos par mama koje su bile sa nama u porodilistu. I vise od tih par iskrenih ljudi oko mene mi ne treba.