Ja sam se dva puta sa razmakom od tri godine porodila prirodnim putem i ponovo bi tako. A sto se skolice tice za one koje nisu isle nije strasno,jer ti u tom trenutku vrlo dobro znas sta trebas da radis babica je tu svakako da ti pomogne i samo bez nervoze i histerije jer je to glupo i ruzno. A posle toga ces sigurno zaplakati od srece i sav taj bol nestaje 😍😂😍 savrsenstvo prirode 😘😘😘

I da jeste bitno disanje kad krenu kontrakcije, nikako ne zadrzavati vazduh vec samo disite, ako ne znate tehniku disanja disite bar duboko i izdahnite kroz zube-sve vreme, pogotovo ako je pukao vodenjak zbog vazduha da ga beba ima dovoljno

Ja nisam imala strah ni od trudnoce ni od porodjaja, jer je trudnoca bila u redu i beba je lepo napredovala. Porodila sam se za 10 min. Tako da je sve super proslo... I rodila Andjela 3950gr i 56cm. Mozda zato sto sam imala dobrog doktora, koji je bio dostupan 24h za mene

Savet budućim mamama je da se trude da se ne opterećuju porođajem , već da se trude da razmišljaju o tome kakve ih sve lepe stvari posle toga čekaju.Šteta je po meni što u našim porodilištima retko puštaju tate da budu tu,meni bi mnogo značilo da nisam bila sama svo to vreme.

Najlepse i najlakse bude zenama koje su smisljeno ostale u drugom stanju. Celu trudnocu sam jedva cekala da vidim svoju bebu. Porodjaj je bio kratak. Sve na brzinu. Primljena sam otvorena 1 prst a 45 min kasnije bila mama. Nisam stigla na epidural. Suvise brzo se desavalo. Da se razumemo-boli. Ali... ni u jednom momentu nisam pomislila da umirem ili bilo sta slicno. Nisam isla u skolicu,bez epudurala kao sa neba. Svima zelim porodjaj kao moj. Bebac 4.380 gr. Bez secenja,bez pucanja. Sutra sam bila potpuno ok. Moj savet... ne slusajte tudje porodjajne price. Nismo sve iste. Slusajte samo babicu kad da dises. Kad da guras. Kad da odmoris. Koliko god da su nervozne ili... one znaju sta treba da rade. Bez panike. Porodjaj moze da bude normalno iskustvo.

Ja sam otisla na kontrolu i ostavili su me u bolnici zbog manjka plodove vode i zastoja rasta ploda. Sutra ujutru posle vizite je dosla sestra i odvela me na pripremu i na carski rez a nisam ni znala da ce me poradjati tada. U roku od 15 min sam vec bila pod totalnom anestezijom. Nakon budjenja je malo bolelo dok mi nisu dali diklofen protiv bolova i taj prvi dan sam prespavala. Sutradan su vec skinuli katetar i vodili me da se malo operem. To prvo ustajanje najvise boli ali nije neizdrzivo. Ja sam inace velika kukavica i ne mogu da trpim bol dugo.☺ Vec dan nakon prvog ustajanja tj drugi dan nakon operacije se lakse ustaje i hoda,boli ali zanemarljivo. A treci dan posle carskog,tj 4 u bolnici vec se ide kuci. Tada sam vec mogla normalno da se krecem i najveci problem je saviti se. Kad dodje bebac kod vas bice vam najbitnije da njemu bude dobro,a sve ostalo necete ni primetiti. Moj savet vam je da kad vas podignu prvi put posle carskog setate sto vise mozete. Bice vam brze bolje. Ljubac za buduce mame od mene i bebca i srecno.☺☺☺

ma sta ste se uskukale, bitno je da sve prodje u redu, a mora da boli to je za zene

Ukoliko mozete, krenite na psihofizicku pripremu bilo privatno bilo u nekom od Domova zdravlja. Upoznavanje sa tokom porodjaja i vezbe ce u mnogome odagnati strah svakoj trudnici. Meni je mnogo pomoglo :-)

Nama je ginekolog u skoli roditeljstva objasnila da kad krenu kontrakcije to nije kao na americkim filmovima tipa vristanje odmah :-) vec kao menstrualni bolovi. Rekla je da boli ali samo dok beba prolazi kroz porodjajni kanal a to traje kratko i da je bolje psihicki se pripremiti, ko se prirodno poradja. Eto tako zena kaze, sad ja ne znam, ostaje mi da vidim i da odlucim kako cu se poroditi. Inace rekla je takodje da epidural nije opasan, tj. ne ostavlja posledice, koliko nsam razumela on se ne daje u kicmu vec pored. Inace, bar je tako kod nas, ko zeli epidural treba od 36. nedelje da ode sa uputom ginekologa i zakaze ga da bi imali uvid jer ima samo 2 anesteziologa u bolnici celoj, da bi se otprilike znalo. Tako je kod nas u bolnici, eto.

Sam naziv kaze prirodan porodjaj, to je nesto sto je prirodno, od Boga dato. Imam kcerku od dvije godine i planiram drugo dijete, imala sam jedan pobacaj, a jedini strah mi je to da mi dijete bude zdravo, sve ostalo moze se podnijeti. Sve je Bozja sudbina, i sta bude tako je moralo biti. Porodjaj mi je bio lak, boljelo je, ali sam ja ocekivala sve gore kako su mi drugi pricali, i porodila sam se lako... Imala bolove 20 sati ali kad vidis bebicu sve zaboravis. Jedan savjet: nemojte da vristite ili nesto, tako gubite snagu samo disite i sve ce biti dobro... porodila bih se 30 puta samo da dijete bude zdravo.

ja sam se porodila pre cetiri meseca. nisam imala nikaka strah i jedva sam cekala da legnem na sto za porodjaj. Svi su mi se cudili kako sam bila hrabra i da je to retki primer trudnice. Medjutim kad mi je puko vodenjak-sreca ne opisiva. Ali kad su krenule one jace kontrakcije krenuo je strah a tek kad su me stavili na porodjajni sto sva moja hrabrost je nestala i bila sam najproblematicnija porodilja. mucila sam se 12h kad me je prosla rana od sivenja tad sam sve to i zaboravila. Ali ipak pored svega zelim jos jedno i dvoje da rodim :)

Moram vam priznati da zaista nisam imala nikakav strah od porođaja, ja koja ne spavam noć pred odlazak da vadim krv, odlazak kod zubara.. imam utisak da sam najveća kukavica. Ali u trudnoći nzm šta mi se desilo, možda hormoni, čak mi je bilo čudno što je tako. Nakon 8 sati bola, sve bilo gotovo.