U septembru prošle godine ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je inicijativu da se u osnovne škole uvedu školske uniforme. U novembru je Ministarstvo obrazovanja naložilo da se anketiraju svi nastavnici, đaci i njihovi roditelji u vezi sa tom idejom. I, kako stvari stoje, a "Blic"  o tome već pisao, školama su počeli da pristižu rezultati ankete i, prema prvim rezultatima, većina roditelja se izjasnila za uniforme.

Šta se ovim želi postići?

Ministarstvo i direktori pojedinih škola smatraju da će se uvođenjem uniformi "svi upristojiti - i deca i roditelji - te da će učenici imati veće osećanje pripadnosti, kako školi, tako i drugovima". Ovo je za "Blic" svojevremeno izjavila Dragana Milovanović, savetnica ministra prosvete, i dodala da su istraživanja iz Velike Britanije pokazala da su uniforme smanjile vršnjačko nasilje i da će se, "iako se socijalne razlike ne mogu izbeći, pod jedinstvenom odećom lakše otkriti da smo suštinski svi isti".

Ja sam mama devojčice koja ide u osnovnu školu. Anketu o školskim uniformama još nisam dobila, ali na tom listiću ću zaokružiti - ne. Ne slažem se s tim da moje dete ili bilo koje drugo dete nosi uniformu. Za mene, inicijativa o uvođenju kecelja je čist populizam, a evo i zašto to mislim.

1. RUKOVODITE SE NOSTALGIJOM

Pripadnik sam generacije koja je nosila kecelje, i to bi, kao što vidim po mnogim mojim ispisnicima nostalgično vezanim za taj period života, trebalo da znači da moram da kažem: "I mi smo nosili kecelje. I? Šta nam fali?"

Tu obično sledi reminiscencija na onu "od rođenja pa do groba najlepše je đačko doba", "jao, ja sam imala izvezene cvetiće i oblačila sam je preko glave", "a Pera, jao, Pera, Pera je imao islikanu loptu na džepu!"

S tim imam veliki problem jer, kao prvo, to što smo nosili kecelje uopšte ne znači da nam ništa ne fali. Naprotiv, čast izuzecima, ali vidim da nas kecelje nisu "odgojile" u sve same časne, poštene, radne i vredne ljude koji poštuju razlike. Na koncu, nismo svi isti - i ne treba da budemo, a o socijalističkoj teoriji o društvu jednakih, a u praksi prvih među jednakima, imalo bi se podosta raspravljati.

Kao drugo, to je stvarno bilo drugo vreme.

Dakle, prvo da se rešimo nostalgije, pa da bistrog uma sagledamo decu u Srbiji 21. veka.  

2. BRINE LI VAS ESTETIKA?

Nemojte me stavljati na stub srama što, eto, razmišljam i o tome kako će te kecelje/uniforme izgledati. Sviđalo se to nama ili ne, odeća je mnogo više od tek odenuti se, a za pametne mnogo više od brenda i para. Odeća je izraz, kreativnost, individualnost, ona budi maštu i, kao takva, razvija te male sive dečje ćelije.

Ali da i to ostavimo po strani, sigurna sam da većina vas na pomen uniforme pomisli na engleske đake u štofanim teget sakoićima sa zlatopisom izvezenim amblemom škole, dečake sa kravatama, devojčice u karo suknjicama, belim dokolenicama, sa kikicama... Idilična slika, slažem se, koja asocira na bogatu tradiciju znanja. Pa i mi to želimo svojoj deci, naravno.

Dakle, mi želimo nešto poput ovoga:

 A u realnosti uniforme izgledaju ovako: