Da bi se broj prevremenih porođaja u Srbiji, gde se osam do 10 odsto trudnoća završi pre vremena, smanjio trebalo bi povećati angažovanje svih ginekologa, ali i samih pacijentkinja na tome da se spreče infekcije u trudnoći, koje su vodeći uzrok prevremenog porođaja.

Na ovo u intervjuu za "Novosti" ukazuje asistent dr Ivana Babović, ginekolog-akušer i supspecijalista perinatologije Kliničkog centra Srbije i sekretar Udruženja za fetalnu i neonatalnu medicinu Srbije.


Foto: Shutterstock

Doktorka Babović smatra da bi efekat veće usmerenosti na rano otkrivanje i lečenje polnih infekcija sigurno bio značajan, jer je kod žena koje su zatrudnele vantelesnom oplodnjom prevremeni porođaj sveden na minimum, upravo zbog toga što su ove trudnice pod stalnim lekarskim nadzorom.

- U zemljama sa dobro organizovanom zdravstvenom zaštitom svega pet odsto trudnoća završi se prevremeno - kaže dr Babović. - Zemlje u razvoju, među kojima je i Srbija, u sredini su, a u nerazvijenim je taj procenat i do 15.

Da li se svaki porođaj pre termina smatra prevremenim?

- Nisu rizični porođaji sedam do 14 dana pre termina, već oni između 24. i 30. nedelje trudnoće, jer imaju najvišu stopu perinatalnog morbiditeta. Naime, Svetska zdravstvena organizacija smatra da je svaki porođaj od 22. do navršene 37. nedelje trudnoće prevremen. Ipak, ono što je najbitnije je telesna masa novorođenčeta. Kod nas, kao i u većini zemalja Evrope, donja granica je 500 grama, a što je beba veće telesne mase njeni izgledi da preživi su bolji.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Večernih Novosti >>