U istraživanju koje smo sproveli 2.470 mama odgovaralo je na pitanja koja su u vezi sa dojenjem i ishranom beba u prvoj godini života. Istraživanje je pokazalo da od svih faktora na dojenje najviše utiče način završavanja porođaja kao i ostvaren kontakt „koža na kožu“ odmah nakon porođaja. 
 

Carski rez – manja šansa za uspeh u dojenju
 

Mame koje su se porodile vaginalnim putem češće doje svoje bebe od majki koje su se porodile carskim rezom.  Operativno završavanje porođaja samo po sebi otežava sam početak dojenja i uspostavljanje laktacije ali veliku ulogu u svemu ovome ima i odvajanje mame i bebe nakon porođaja carskim rezom. 


Foto: Shutterstock

Kontakt „koža na kožu“ se gotovo i ne primenjuje u našim porodilištima
 

Veliki uticaj na uspeh u dojenju ima i kontakt „koža na kožu“ ali se, na žalost, u našim porodilištima retko primenjuje. 

U 43% slučajeva beba nije ni stavljena majci na grudi nakon porođaja. U svega 12 % slučajeva kontakt „koža na kožu“ ostvaren je u trajanju većem od 5 minuta. 

Prvi podoj odmah nakon porođaja ostvaren je u svega 6% slučajeva. Svaka druga beba prvi put je sisala 24 sata ili duže nakon porođaja. 

• Što pre se ostvari prvi podoj, veća je šansa za uspeh u dojenju. 
   
• Mame kod kojih je ostvaren prvi kontakt sa bebom „koža na kožu“ u većem procentu su dojile.
   
• Što je duže beba u kontaktu „koža na kožu“ veća je šansa da će mama dojiti.

Mlađe majke češće odustaju od dojenja
 

Mame uspešnije sa dojenjem kod drugog deteta

Veći procenat majki koje nisu uspele da doje svoje bebe utvrđen je kod prvorođene dece dok sa drugim i svakim narednim detetom majke pokazuju veći stepen uspešnosti u dojenju. 


Foto: Fotolia

Nemam dovoljno mleka – najčešće opravdanje za odustajanje od dojenja
 

Neophodna bolja edukacija majki

Svi rezultati jasno ukazuju na značaj i važnost dobrog informisanja majki još tokom trudnoće. Istraživanje je ukazalo i na veliki broj zabluda u vezi sa dojenjem ali i primenom adaptiranog mleka.


Foto: Shutterstock

Čini se da podsticaj dojenja više utiče na to da su majke pod pritiskom, plaše se dojenja, unapred misle da neće istrajati, a u slučaju da odustanu mame se optužuju od strane okruženja, čak i drugih majki da nisu dovoljno dobre, da nisu ni želele da doje i da njiho dete neće biti dovoljno pametno, zdravo, povezano sa majkom i sl. 

Sa druge strane te iste majke nisu dobile adekvatne informacije o pravilnoj upotrebi adaptiranog mleka (40% majki koje su koristile adaptirano mleko, smatra da nisu bile dovoljno informisane o negovoj upotrebi), a vrlo verovatno ni prave informacije o dojenju i kombinovanoj ishrani bebe. 

Edukacija treba da ide u pravcu podrške svim mamama i to još u trudnoći, a zadatak koji se stavlja pred porodilišta je svakako veće usmeravanje pažnje na dojenje jer ono počinje odmah nakon porođaja.

Kompletne rezultate istraživanja pogledajte OVDE.