—Žena treba da zna da postoji opcija da može da se porodi tamo gde želi i gde se oseća najsigurnije - rekla je Dunja Maksić, mama iz Novog Sada koja je nedavno rodila devojčicu u svom domu za roditeljski portal Bebac.


Foto: Anabela Otoš

Mnogo pre nego što su postojala porodilišta, pa čak i dugo nakon pojave bolnica, žene su rađale kod kuće - često u istom krevetu u kojem su i same rođene. Ali tada uz nehigijenske uslove i nasumičnu medicinsku pomoć, teško da je to bio idealan način rađanja.
 

Danas se 99 odsto beba u Srbiji rađa u porodilištima - međutim potreba za rađanjem kod kuće u poslednje vreme postaje sve učestalija.
 

Za buduće mame koje nemaju poverenja u bolničke protokole i osoblje, lako je uvideti potrebu: Nijedno mesto nije komfornije, udobnije i mirnije od porođaja u svom domu, a dolazak bebe dočekuju suprug, dula i babica, a to mogu biti i članovi porodice ili prijatelji kojima inače nije dopušteno pristustvo tokom porođaja u sali.
 

Porođaj kod kuće može biti bezbedan ako se trudnoća buduće mame smatra nisko rizičnom, ako imaju izvrsnu podršku i ako su se temeljito edukovale i pripremile za porođaj. Međutim, porođaj kod kuće nosi i rizike koje je važno uzeti u obzir.
 

Foto: Anabela Otoš
 

Ako razmišljate o ovoj vrsti porođaja ili ste za ovu opciju prvi put čuli, pročitajte šta nam je mama Dunja ispričala o svom prvom porođaju kod kuće, kada je na svet donela devojčicu Vivianu uz potpunu podršku i emotivnu toplinu svog supruga Tiaga.
 

Odabrala je porođaj kod kuće jer se tako osetila sigurnije

Kao i većini muškaraca i Dunjinom suprugu je ova ideja zvučala neuobičajeno i kao nešto najluđe što je ikada čuo ali je ipak prihvatio predlog pod uslovom da se prethodno dobro informišu o svemu.
 

—Shvatili smo koliko zaista beba dobija time što će doći na svet na ovaj način. Što se porođaja kod kuće tiče, nema požurivanja, sve ide svojim prirodnim tokom, nisu uključeni nikakvi medikamenti, anestezija, nikakve veštačke stimulacije ili lekovi za smirenje koji su rutina u porodilištima — izjavila je mama Dunja.
 

Pročitajte i >>> Šta sve treba da znate o OPORAVKU od porođaja

U nastavku, ova porodilja koja je ćerku Vivijanu na svet donela u januaru ove godine navodi da je za nju i supruga porođaj kod kuće bio najsigurnija opcija.
 

—Čim se rodila beba je odmah stavljena kod mene na grudi, da može da me pomiriše, da oseti moju kožu i bude blizu dojke. Vivijana je odmah sisala, a pupčana vrpca nije presečena odmah. Na taj način beba nije doživela nikakav šok, u smislu nije odmah prodisala na pluća, već je imala mogućnost postepenog disanja i na pluća i kroz pupčanu vrpcu. Tek kad je pupčana vrpca potpuno ispulsira tada može i da se preseče. Kod nas je to uradio moj suprug — objasnila je ona. 
 

Foto: Anabela Otoš
 

Beba je duže od sat vremena bila povezana pupčanom vrpcom, nakon čega je mama Dunja porodila i posteljicu prirodnim putem spontano i bez sile. Za to vreme beba je bila kod tate kada je došlo do spajanja „kože na kožu”.
 

Dunja je dobila ne zlatan sat nego zlatne dane i zlatne sate sa svojom bebom, jer beba uopšte ne mora da se odvaja od svoje mame.
 

Sloboda tokom porođaja je velika prednost

— Sve je bilo spontano, nigde se ne žuri, beba nije doživela nikakav stres, što je nama zapravo bilo najbitnije — dodala  je.
 

Dunja nam objašnjava da je to takođe jako važno, jer u toku svih kontrakcija i napona žena može da bira kakav god položaj želi. 
 

— Meni je najteže bilo kad ležim, generalno da li je to na leđima ili u bilo kom ležećem položaju. Čim mi krene kontrakcija ja sam šetala i bila aktivna, mislim da sam prepešačila kilometre kroz stan. Malo četvoronoške, malo u čučećem položaju, čak sam i plesala sa suprugom. Dodala bih da mi je bilo jako važno da mogu da se oslonim na njega i da se opustim. Mislim da mi je sve to nekako povećalo prag bola i da baš dodatno olakšava — nastavlja sa osemhom na licu.
 

Foto: Anabela Otoš
 

Bazen je tokom porođaja bio obezbeđen, a Dunja tvrdi da generalno voda jako pomaže, posebno topla voda. Porođaj je relativno dugo trajao, oko 20 sati. 
 

Važno je napomenuti da ne možete sve vreme biti u vodi jer ćete se smežurati - smeje se Dunja. 
 

Dodaje da se na kraju ipak porodila na krevetu a ne u bazenu, međutim najvažnije je da žena oseti kako njoj najviše odgovara i kako oseća u tom trenutku tako se i ponaša.
 

Suprug kao velika podrška

Tokom porođaja najveća pordška Dunji tokom trudova bio je njen suprug. 

—On je bio podrška, bio je sve vreme tu uz mene, par puta je u toku porođaja zaplakao, to su bile suze sreće, a kasnije mi je objasnio da je u mom odsustvu baš plakao jer mu je bilo jako teško da me gleda u čitavom tom procesu. Trudio se da bude podrška i pokazivao da je sve uredu i sve vreme me je mazio i masirao. Ne znam kako bi to sve izgledalo bez njega —pita se Dunja.
 

Foto: Anabela Otoš 

Kako kaže, njegov utisak je da nikada nije osetio jače pozitivne emocije kao u trenutku kada je njegovo dete dolazilo na svet. Žao mu je što očevi u Srbiji ne mogu da prisustvuju porođaju, i što nemaju uvid u to šta njihova žena može da uradi i kako izgleda kada njihovo dete dolazi na svet.
 

—Presrećna sam što je bio uz mene! Mnogi očevi smatraju da im tu nije mesto, a zapravo zaista jeste. Imam utisak da se on zajedno sa mnom porodio, mi smo zajedno na svet doneli našu  ćerkicu, a između nas se definitivno stvorila još jača veza. Ovo je veoma važno za dete u smislu da odrasta u jednoj porodici koja je prepuna ljubavi —nastavila je Dunja.
 

Mi smo na svet doneli našu ćerkicu zajedno 

Šta bi poručila budućim mamama?

Dunja poručuje da buduće mame moraju da veruju sebi i prirodi, da budu svesne toga za šta su sposobne, za šta su spremne, da budu svesne svoje snage, a u isto vreme da se edukuju, da uče i da se informišu jer samo na taj način će zapravo imati puno samopouzdanje da donesu pravu odluku kada je u pitnju porođaj kod kuće. 
 

Dunja veruje da mame čitav period tokom trudnoće i nakon trudnoće ne treba da posmatraju kao nešto što je puno rizika već kao nešto najlepše što može da im se desi i da pozitivno gledaju na sve.